Da li Srbija treba da menja identitet ili imidž? Ili, i jedno i drugo?

Predrag Karasović
11. april 2013.

Od kad se u srpskoj javnosti pominje teza da bi bilo potrebno da se formira jedno državno telo koje bi radilo na izmeni imidža Srbije u svetu, postoje i različita mišljenja stručnjaka (ali i onih koji to nisu) kako bi to trebalo uraditi. Dobar pokušaj je bilo formiranje Saveta za promociju Srbije u koji su, na prvi pogled, ušli ljudi koji znaju kako to i da ostvare. No, kako to ide kod nas (može se reći da je i to deo našeg identiteta) odmah su se javili dušebrižnici sa stavom da će ti stručnjaci više raditi na svojoj promociji a sa druge strane «prebacivati» poslove svojim firmama i agencijama. Savet je polako počeo da se osipa, održano je samo nekoliko sednica i na kraju je njegov predsednik, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac podneo neopozivu ostavku. Vredan pokušaj popravljanja našeg imidža preuzela je na sebe Turistička organizacija Srbije izradom promotivnog filma i zakupom termina na CNN-u za njegovo emitovanje. Grubim previdom (ili bolje reći nečijom nesmotrenošću) u delu filma se pojavljuje prizor rumunske strane Dunava i film je u javnosti doživeo fijasko.

Da se vratim na naslov teksta. Ovih dana se u javnosti pominje podatak da je za izmenu našeg imidža potrebno 10 do 15 miliona evra. Pojedini teoretičari a donekle i neki praktičari marketinga i odnosa sa javnošću (PR) smatraju da se forsiranjem određenog tj. poželjnog imidža može promeniti slika Srbije u javnosti. Bez obzira da li za to ima potpore u našem identitetu. Kada bi prosečnog građanina Srbije pitali koje su to vrednosti kojima se odlikuje naš narod i zemlja uopšte, velika većina bi svakako pomenula našu gostoljubivost, srdačnost, opuštenost, prelepe predele, raznolikost kulturno-istorijskog nasleđa i još po nešto. Budimo iskreni prema sebi – da li je sve baš tako. Gostoljubivost i srdačnost se zadržala još verovatno samo u zabačenim planinskim selima, prelepi predeli ne mogu na adekvatan način da se promovišu zbog stare i nerazvijene saobraćajne infrastrukture, promocija naših manastira će zauvek (iskreno se nadam da grešim) samo dobar potencijal.

Identitet jednog naroda se gradi decenijama, da ne kažem stotinama godina. Od kolevke dete upija ponašanje svojih najbližih. Roditelji, uprkos problemima, osmeh na lice – od toga zavisi budući identitet Srbije. U vrtiću, školi, na fakultetu; vaspitači, učitelji, profesori osmeh na lice – i od vas zavisi naš identitet. Direktori, osmeh na lice – vaši radnici će tada lakše preboleti ovu našu tranziciju. Deke, bake, uprkos veoma nezavidnom finansijskom položaju, osmeh na lice – Vi ste idoli vaših unuka. Zar ne bi bilo lepo kada bi nas neko u svetu prepoznavao po našem osmehu i vedrini. Time bismo, na polju našeg imidža, ubili više muva jednim udarcem.

Nadogradnjom bismo, uveren sam, povratili imidž gostoljubivog i srdačnog naroda. Stara srpska poslovica kaže: «U se i u svoje kljuse». Ko može da učini najviše za nas? Mi sami. Ne može nas niko voleti više od nas samih. Prvo treba da postavimo sebi realan, ostvariv cilj, nakon toga taktiku i strategiju kako da ga ostvarimo i na kraju, ali svakako ne i najmanje važno, da iskreno i istrajno krenemo u realizaciju.

Primer konstruisanja imidža Beograda

Pojedini turistički poslenici (a uveren sam i pojedini ugostitelji) navijaju da Beograd ostane prepoznatljiv po svom noćnom provodu na splavovima i u «silikonskoj dolini» (za one koji ne znaju to je ulica Strahinjića Bana sa bezbroj klubova i kafea). Mladi iz okolnih zemalja ali i šire dolaze vikendom ili tokom svojih praznika kako bi uživali u glasnoj muzici i ispijanju hektolitara alkoholnih pića. I, umesto da plasiramo priču o Beogradu kao gradu sa veoma burnom prošlošću, koji su naseljavali Kelti, Turci, Austrougari i drugi, pa čak (ako je potrebno) i doradimo neku od legendi, mi idemo u drugu krajnost koja nam na duge staze ne može doneti ništa dobro. U kome god pravcu da krenete iz Beograda na najviše 50 kilometara naći ćete mnogo turističkih potencijala. Navešću samo neke: praistorijsko nalazište u Vinči, krstarenje Savom i Dunavom, prelepa Avala sa legendom o starom gradu Ždanovu, manastiri i crkve u samog gradu ali i u okolini, Ada Ciganlija (retko koji grad u Evropi ima takav kompleks gotovo u samom centru grada), Košutnjak i mnogo toga još.

Dodajte vaš komentar | Podelite na Fejsbuku