Srbija među putositnicama
I tome slično

"Danas", 01.06.2010.

Mesec i nešto nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, bilbord sa porukom "Pogledajte semafor", u državnoj kampanji "Kosovo je Srbija", hvalio se "rezultatom 160:32 za nas".

Dve godine i nešto potom, Kosovo je kao novu državu priznalo već 69 od ukupno 192 članice Ujedinjenih nacija; onima koji lobiraju za priznavanje kosovske nezavisnosti, ovih dana priključili su se i Turci, i Francuzi koje "volimo kao što su oni voleli nas"; Tadićev, "majke mi, neutralni", Euleks, na mig zvanične Prištine, uvodi rampu za ulazak naših državnih dužnosnika i partijskih aktivista u "svetu srpsku zemlju"; a iz Brisela je sve jasniji glas da ulaska u EU - sve da ga i bude u dogledno vreme - nema bez priznanja Kosova kao države suseda...

Kurs divlja, standard, "i realno i nominalno", pada, a oni koji bi trebalo da objasne razloge tome (premijer, potpredsednici Vlade, ministri ekonomsko-finansijskih resora, odlazeći i dolazeći guverner i tome slično) se, ili prave gluvonemi ili, od silnog znanja svetskih jezika, glume da ne govore srpski. Umesto, "majke mi", gromoglasnih najava povećanja penzija i plata u javnom sektoru, Dinkić & Krkobabić, posle preslišavanja u MMF-u, sad guslaju o jednokratnoj isplati pomoći umirovljenicima i državnoj birokratiji.

Zato su građani Srbije, posle višemesečne spinovane artiljerijske pripreme, od pre neki dan pod danonoćnom propagandnom kanonadom iz pravca Nemanjine i Andrićevog venca. Priterani uza zid i saterani u podrume, prisiljeni da se bave svim i svačim - samo ne razmišljanjem o svom malom, a toliko stvarnom, životu. Ponajviše, "putositnicama", kako je to, onomad, po dalmatinski, nazvao jedan današnji urednik "Danasa" ili, kako ga je, "na srpski", preveo drugi naš kolega - "drumotričarijama"...

Za one koji, ipak, ne razumeju, to bi bile takozvane usputne, manje-više nebitne, pribeleške sa nekog važnog puta, zapisane u fusnotama, iliti ono što je ostalo neprimećeno "na marginama" mnogo bitnog događaja.

Zato su se piplmetri Srbije momentalno usijali od "Farme", dok se ostale nacionalne TV frekvencije, naše državno i nacionalno dobro, još hlade od usijane "velike braće", "menjanja žena" ili "pelena", svejedno, "svadbi" dok lupiš dlanom o dlan, "trenutaka istine".

Zbog toga nas - zanimljivo, svi pod oznakom "ekskluzivno" - štampani mediji sa trafika bombarduju Mladićevim ratnim i poratnim dnevnicima, iz kojih čitalac, recimo, saznaje kako general "ne može" piše sastavljeno kao "nemože" i druge, "za (naš) bolji život", krucijalne informacije.

Zbog toga, ako pratite samo srpske medije, a ne, primera radi, i lični sajt Stanka Subotića, skoro da ne možete pročitati da je, osim što tvrdi da je finansijski "pomagao" stranku bivšeg premijera, gospodin Cane Specijalnom tužilaštvu poverio da je, ihahaj (preciznije: tačno deset puta izdašnije), donirao i partiju sadašnjeg premijera i predsednika Republike.

Radi toga je pesma "Milkina kuća na kraju", tj. Milka pobegulja, Mileusnić, pa Forcan, "Jugohemija", pa "Delta", najnagrađeniji, PR, marketinški i menadžerski majstor Srbije, zvezda srpskog "VIP" sveta, dobitnica Ordena svetog Save, predstavnik Društva lobista Srbije za EU i tome slično, ušla u prvih deset minuta udarnog "Dnevnika" Javnog servisa Srbije - a njen dojučerašnji šef, čak i u najavnu špicu istog! Doduše, indirektno, i iz usta predsednikovih, što će reći, u negativnom kontekstu. Pa, nama, manje-više redovnim, platišama TV pretplate ostaje da, narednih meseci, akamo i doakamo je li to predsednik hteo samo da natera bogate da uplate neku crkavicu za Trgovište ili se Miroslavu Miškoviću "smeši" klupa za rezerve. Jer, da je predsednik Republike, u ovom i sličnim slučajevima, bio dorečen - ode Vlada!

Pa je zato, kao u onoj prepotopskoj komediji "Drug predsednik centarfor", sa Mijom & Čkaljom, iskopan centarfor "Budućnosti", "Zvezde" i "Olimpije", dakle, svetski čovek Æalasan, Svetov drug, koji je, izgleda, predriblao pacere iz zadnje odbrambene linije, od Davinića, Dinkića, Koštunice, do Tadića.

I dok se svi mi zamajavamo perifernim tričarijama, na branik srpstva stali su jedino, ministar Srećković - čovek je lobirao za "Grand" Stankovića među dijasporom, ali nije on kriv što je, zbog presvlačenja stajlinga, rasejanje zakazalo... Te zamenik premijera. I prvi potpredsednik Vlade. I ministar unutrašnjih dela. Tamo gde je najopasnije, dakle, tamo gde je srpski opanak, posle Trsta i Gorice, oduvek bio najspremniji da se bije za prava braće (koruških) Slovenaca, u Klagenfurtu (Celovecu) - njih trojica (dakle, Dačić), kao Tito za vreme Mundijala 1974, pohodio je naše fudbalere. Ni njemu se, doduše, nije posrećilo, ali Novi Zeland je to, "braćala"! Ali, kapa dole za "hvatanje u koštac" s problemima.