Pantelijin testament
Ovo NAŠE vreme
"Naše novine", 05.02.2014.
Aleksandar Vučić, ako se po prvim danima kampanje rezultati izbori prepoznaju, slobodno može da nakrivi šešir.
Jer, ako se ulizištvo "PPV-u u tehničkom mandatu" nastavi ovim tempom, predsednik Srpske napredne stranke imaće sasma drugačije brige: hoće li mu, od silne količine onih koji bi da uskoče u SNS-ov "pobednički vlak", u budućem parlamentu i nadolazećoj vladi, ostati mesta i za ponekog naprednjaka?!
"Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja. Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Što se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam ostavljam samom sebi, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac... "
E, ovde bi, umesto Pantelije Topalovića iz "Maratonaca", mogla, na primer, da stoje imena Ljube Davidovića, Milana Grola i drugih koji su, od 1919. naovamo, vodili, nekoć moćnu, Demokratsku stranku.
Ono što je preostalo od Demokratske stranke, umesto da pokuša da se izbori, makar, za mesto najjače stranke opozicije, baš sad se na smrt isposvađalo glede fiktivnog testamenta: "čija je prava Demokratska" i ko ima pravo na njen najveći "tal" u ostavinskoj raspravi? Ðilas se, tek nakon što ga je Vučić uklonio sa mesta gradonačelnika prestonice, dosetio da on, zapravo, predvodi opozicionu partiju; kukavica Tadić koji onomad nije smeo na mejdan Ðilasu, prisetio se da ga, baš uoči izbora, buši i ruši; glože se i ostali, bivši i aktuelni, "plavo-žuti" liderčići, na krv i nož ratujući, između ostalog, i oko besmislica tipa - ko ima pravo na koaliciono prezime "demokratski front"?!
Ono što bi moglo ili trebalo da bude u centru ili levo od centra, možda socijaldemokratija ili, možda, liberali i tome slično, Vučiću se javno ponudilo kao na tanjiru: za predizborni ili posleizborni bračni ugovor, svejedno.
Ako i ono što je tzv. (nacionalno) desno od centra, koje i bez ikakve kampanje tvori najmanje 15 odsto glasova, voljom samodovoljnog Koštunice, ipak, krene u nekoliko kolona - Vučićevi "realnacionalisti", kako im tepaju dvorski "realpatriotski" analitičari, definitivno mogu mirno da prespavaju celu kampanju. DSS kao da se još nije otreznila od naprednjačkog aprilskog neverstva glede "Prvog briselskog sporazuma", ali, kao i svaka zaljubljena šiparica, sve se nada da će joj se naprednjaci vratiti u "patriotski" zagrljaj. Kao da de-es-esovci i dalje neće previše da se zameraju Vučiću, iako je jasno da će, odbiju li da okupe nacionalne političke snage, to biti i definitivna potvrda da oni sadašnju vlast i nisu želeli da ruše. Već, zapravo, ako je ikako moguće, da uđu unutra, sa prvom krizom u odnosima zvaničnog Beograda sa Briselom i Prištinom...