Teºekkürler
I tome slično

"Danas", 29.10.2013.

 

"Na poziv vlade Rajha posetila je, pre kratkog vremena, jedna delegacija srpskih novinara, prvi put posle rata, Nemačku. Svrha je bila da se predstavnici srpske javnosti na licu mesta uvere o prilikama u kojima žive srpski radnici u Nemačkoj. Tom prilikom, međutim, srpski novinari mogli su da vide još jednu stvar: da je nemački front nepokolebljivo čvrst ne samo spolja nego i iznutra, da je u Nemačkoj svako na svom mestu i na svojoj dužnosti. Da tamo udruženi nemački narod krajnjim zalaganjem sprovodi nove ideje koje treba da znače obezbeđenje i spas Nove Evrope i njenih naroda.

Utisak koji je ovaj put napravio na naše novianre ne može biti bolji... I još jedno obaveštenje doneli su srpski novinari iz Nemačke: da srpski narod u Nemačkoj važi kao odličan radnik, jedan od najboljih među mnogobrojnim stranim radnicima koji tamo rade. On je marljiv, vredan i solidan. Direktori fabrika, nadzornici logora i drugi koji sa njima dolaze u dodir puni su hvale o osobinama srpskog radnika, koji se ubraja među najbolje...". Ovako je, u opširnoj foto-reportaži s lica mesta, za Uskrs 1943, izveštavao beogradski udvorički list "Kolo". A ako niste razumeli, ti "srpski radnici" nisu bili "gastarbajteri", u današnjem smislu reči, već ratni zarobljenici i drugi logoraši...

Šta pokušavam da rečem? Nije prvi put da jedan režim u Srbiji i pripadajući mu agitprop (koristeći, izgleda, i sveža iskustva predsednika Hondurasa koji je, pre šest godina naredio svim elektronskim medijima da dva sata dnevno vrše propagandu vlade) - izvršava sve što mu zadaje i nalaže "Nova Evropa".

Elem, uhvatilo se ovo današnje naše, izazovu doba nedoraslo, vladajuće srpstvo u vrzino kolo, u živi pesak "pregovora", na "nonpejpr platformi", kao som na bućku, pa bezglavo pristaje na svaki diktat, sve zarad što ekpresnijeg ufura u najnoviju "Novu Evropu".

Stvar je, uoči nadirućeg 3. novembra, jasna da jasnija ne može da bude.

Da naš vladajući trijumvirat ustinu želi celo Kosovo i Metohiju u Srbiji, na šta ga Ustav obavezuje, on bi, od ovakvih izbora bežao kao đavo od krsta, jer baš oni konačno cementiraju kosovsku nezavisnost.

Ako beogradska vlast namerava da, navodno uz mig Berlina i Vašingtona, od zajednice (srpskih) opština na grani, stvori zametak budućeg srpskog eniteta, budimo surovo iskreni prema sebi: projekat je unapred osuđen na propast.

Ako su, pak, ovi iz oficijelnog Beograda što prekrajaju izbornu volju građana sa izbora u maju prošle godine, želeli da okrenu (srpski) sever protiv juga i jug protiv severa, jedino su u tome i uspeli!. Severnim Kosmećanima - ne Tači, već matična država Srbija - ovim činom otima njihovu samobitnost, sve u ime lažne solidarnosti sa južnim enklavama koje, zauzvrat, ne dobijaju ništa više od onoga što sada imaju, jer je iz tih krajeva Srbija, čak i u simboličkom smislu, bezglavo pobegla još posle kumanovske kapitulacije, juna 1999.

Onomad, tokom Drugog svetskog rata, obraz Srbije od krvavih nedela "Nove Evrope" po Firerovoj viziji, spasavali su, nešto Ravnogorski, a mnogo više partizanski pokret. Danas sličnih mesija ni na vidiku. Osim, osim - iskreno Vam hvala, gospodine Erdogan, što ste nam Vašom porukom iz carskog Prizrena ("Turska je Kosovo i Kosovo je Turska"), otvorili oči u pogledu puta kojim nas vodi "Prvi briselski sporazum"!