Dačić između Luizijane i Linkolna
Ovo NAŠE vreme

"Naše novine", 22.08.2013.

Američki građanski rat (1861-1865) vođen je, kao što znate, između Unije (tj. vlade SAD) kojom su dominirale severne države i južnih država koje su se otcepile i stvorile Konfederaciju. Uzrok ove vojne bile su, pre svega, ekonomske suprostavljenosti: Sever je bio industrijalizovan i njime su komandovali moćni industrijalci; Jugom su dominirali poljoprivreda i veliki zemljoposednici uzrasli na ropskom radu crnih Afrikanaca.

Ne znam zašto, ali rat između američkog Severa i Juga, bio mi je prva asocijacija kad se, pre neki dan, zadihani Dačić, iz Tekeriša, sa 99. slave Cerske bitke, hitnuo topuzinom na kosovske Srbe neposlušne. Ničim izazvan. Ili, ipak, nije da nije? Možda je iz njega, spontano, progovorilo, ogromno životno i političko iskustvo...

Jer, umeli su već Dačić i njegovi, još pre 20 godina, da hermetički, za insane, ali i sve živo i neživo, „Berlinskim zidom“ zagrade nesrećnu Drinu i drže je tako blokiranu godinu i kusur. Da zbog neposluha Radovana Karadžića, Dačićevi ondašnji pretorijanci plene višak soli i prekobrojnu veknu hleba, da prosipaju kantice sa više od tri litra benzina i iživljavaju se nad nesrećnicima s one strane reke... Jer su im to tako tražili neki iz tzv. međunarodne zajednice.

Bilo je to vreme kada je Vojislav Šešelj od „omiljenog opozicionara“ (citat: S. Milošević) postao „sarajevski politikant“ (citat: I. Dačić).

Umeli su tako Dačić i njegovi, još pre više od dve decenije, da manipulišu nesrećnim Srbima iz Hrvatske, da im crtaju i ruše države, da im biraju i smenjuju rukovodstva, da im organizuju izbore bez kraja, sve dok tužni Martić ne pobedi (pokojnog) Babića; umeli su Dačić i njegovi da Krajišnike usrećuju nametajući im za vođe Mikelića, Hadžića i ostale.

A onda, kada je u avgustu 1995, krajiški „narod Izrailja“, pred „Olujom“, krenuo u kolektivni izgon, umeli su Dačić i njegovi da ih, danima, bez hrane i vode, drže na Rači i Pavlovića mostu, ne dozvoljavajući im da uđu na tle „majčice Srbije“.

Umeli su, na žalost, i da tih ludih devedesetih, mnogi odavde, pod paskom ondašnje vlasti, čine zlo komšijama po Hrvatskoj i Bosni, na Kosmetu, a teret i posledice te sramote ostave tamošnjim srpskim nesrećnicima.

Dačić prekjuče, a Nikolić juče zaigrali su sada na najbestidniju kartu: u vremenskoj iznudici dosetili su se da Jug okrenu protiv Severa?! Ali, ne „Grobare“ protiv „Delija“, već Srbe Kosmećane južno od Ibra, protiv Srba Kosmećana severno od Ibra! Kao da je, i jednima i drugima premalo njihovog čemera i jada...

Još uvek hoću da se nadam da, ne uspe li ova bedna ujdurma, ipak neće i sama Vlada Srbije da udari na svoje građane Kosmećane čiji je jedini greh to što samo žele da poštuju Ustav države u kojoj su rođeni i kojoj pripadaju.

A kad već pomenuh američki rat: Zanimljivo je da su ondašnje velesile, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, na početku sukoba simpatisale slabiji Jug, priznavali mu pravo na nezavisnost, pa čak razmišljale i o vojnoj interevenciji na njegovoj strani. Stvar sa „podrškom međunarodne zajednice“ preokrenula se za 180 stepeni kada je, usred rata, Abraham Linkoln, u ime Severa, iz propagandnih razloga, proglasio kao ratni cilj ukidanje ropstva.