(Za)ustavni sud
Ovo NAŠE vreme

"Naše novine", 09.08.2013.

 

Tri visoka funkcionera iz tri vladajuće partije priznali su mi, doduše neformalno, da mnogo štošta što je Beograd, poslednjih godina, ispotpisivao sa oficijelnom Prištinom (a o čemu ovde javno zbore samo klinički mrtvi radikali i medveđi uspavani DSS), nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Taj višak „kooperativnosti“ pred ucenama tzv. međunarodne zajednice, a sve radi dobijanja Svetog Datuma koji će, možda, „pasti“, a možda i neće, narednoga siječnja, jedan od tih dužnosnika, objasnio mi je rečenicom: „Ne možeš ni da zamisliš šta bi nas čekalo da nismo prihvatili Briselski sporazum!“

I dok Vladin agitprop bubnja o „statusnoj neutralnosti“ onoga na čemu stoji paraf rođenog Prizrenca Dačića, kao grom iz vedra neba nad Ajvalijom, stižu friško odštampani izborni materijali za lokalne izbore na kojima lepo piše: „Republika Kosovo“! No, našoj evrofanatačnoj vlasti, važnije je da, baš u ovom trenutku, više nego konstruktivnom Ustavnom sudu Srbije, uoči njegovoga 50. rođendana, obezbedi trajniji smeštaj i to ne u zgradi Karlovačkog magistrata (gde je, 1848, proglašeno Srpsko Vojvodstvo), kako je to, zarad „decentralizacije“ Srbije, doskora obećavano, već baš tu, u najstrožem centru prestonice, u zgradi eks ministarstva deakumuliranog Dinkića, tu, za svaki slučaj, pred očima Vlade. Da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta...

Napokon. Vlast se promptno pobrinula, pa „sestre karmelićanke“ iz USS, neće više biti bosonoge i bez krova nad glavom! A bar dok preselenje traje, osećam, neće biti ništa od ocene ustavnosti Dačićevih i prethodnih, Borkovih, parafa i potpisa u ime Srbije koji legalizuju proterivanje države Srbije s Kosmeta. Jer, još krajem prošle godine, predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, u ime Odbora kojim predsedava, „predložio“ je sudijama ustavobraniocima da se „zastane“ sa svim postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti koji se vode pred USS, a imaju veze sa Kosovom. Jer, kao, pisao je mr Cvijan, „u toku je izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija“. Nekoliko dana docnije, popečitelj Selaković, lično, sada već u formi „zahteva“, traži da se „zastane sa postupkom ocene ustavnosti opštih akata“ koji uređuju pitanja autonomije Kosmeta. Sve uz neverovatno obrazloženje, da se „pruži mogućnost da se ova materija uredi na Ustavom propisan način“!? Što, valjda, znači, da to, još uvek, nije slučaj. Onda se, koji dan po parafiranju Briselskog sporazuma, oglasio i student Pravnog fakulteta Tomislav Nikolić, doduše u funkciji predsednika države, i „zamolio“ isti, nesrećni USS (nezavisna, treća grana vlasti, bla, bla...) da, „pre ocene ustavnosti briselskih sporazuma, sačekaju dogovor sa Prištinom i da iz njega proistekne zakon o suštinskoj autonomiji, pa da onda ocene ustavnost predloga tog zakona“.

Ispred jednog samostana najstrožijeg ženskog katoličkog reda – karmelićanki Božanskog Srca Isusova - na Malti, zapamtio sam rečenicu koju sam već citirao na ovom mestu (26.4.2013): „Kada se jednom uđe u samostan, tu se, do kraja života, ostaje u večnom ćutanju, a posle smrti se unutar zidina redovnice i sahranjuju.“ Na to mi nekako liče naše vajne sudije USS-a.

A, na jučerašnji dan, 1929, Arčibald Rajs, rođen kao Nemac, umro je kao Srbin. Njegovo testamentarno i otrežnjujuće „Čujte, Srbi“ niko od ovdašnjih vladara nije, ni do dana današnjeg, pročitao, a kamoli razumeo...