Vera u Palmu Čudotvorca
I tome slično
"Danas", 14.05.2013.
Svega ovoga ne bi bilo samo da je, umesto na požrtvovani & iscrpljujući & patriotski let „preko Bare“, ministar policije – „otišao pravo na policiju“. Jer, čim se formalni Veliki vezir latio izlazne kvake iz zemlje Srbije – otrglo se to kontroli.
Tek što je, u praskozorje, iz Beglerbegluka finansija i ekonomije, pri stonom gradu, slavodobitno priopćilo sirotinji raji „Srbija je izašla iz recesije“, kad ono, već u suton, sa severa „Svete srpske zemlje“, kako to i priliči, Prvi Beglerbeg, Serasker vrhovni i koordinator svih službi, „onih koje jesu da jesu“, tako i „onih koje nisu da nisu“, građanstvu je u lice skresao prikriveno značenje one svoje revidirske mantre - „umrećemo i bankrotiraćemo“ kao država i kao narod bez Svetog Datuma.
Ili, u prevodu, mi smo u toj meri „država s posebnim potrebama“, da ne možemo – poslužiću se ovde naučnom prognozom proevropskog mudroslovca i spahije ateničkog, mr Velje - ni da živimo bez strane pomoći, donacija i kredita. Pomrećemo, bre!
No, sreća u nesreći, javio se opet Prvi Beglerbeg, ovaj put u funkciji „Deus ex machina“, postoji i jedan, samo jedan, „jedini način da Srbija opstane, da Srbija postoji“!
A kud ćeš onda veći razlog za prihvatanje tog briselskog pakta Dačić- Tači koji, inače, da se razumemo, jednoglasni su na srpskoj „Porti“, ništa ne valja!?
Jedina dobra stvar u prekjučerašnjoj monodrami „Kosovski božuri“ je u tome što je glavni glumac, Prvi Beglerbeg, u tesnom kostimu Velikog vezira, išao na noge Kosmećanima, kao što, jednako tako, nije dobro što je IT Dačić slavu Svetog Vasilija Ostroškog u Leposaviću pretpostavio viziti Silikon...(ups!), Silicijumskoj dolini.
Lepo od Vučića što, prekjuče, u (severnoj) Mitrovici nije citirao samog sebe od zakjuče: „Naša snaga nije u tome što želimo da primenjujemo silu i moć, iako i to možemo.“ Kao što nije lepo od Dačića što se, umesto da ode u zavičaj i svojim kosmetskim zemljacima objasni koliko ih je usrećio svojim briselskim parafom, protokolarno „čipio“ po Kaliforniji, istim stazama kojima je to „Komtrejd“, još ranije, barem Jevrosimović tako tvrdi, i poslovno učinio.
Indoktrinacija za kolektivno, svenarodno preumljenje, time je ozbiljno urušena u prvoj fazi izgradnje, već pri iskopavanju rupe za temelje.
Srbima na Kosmetu ostaje da veruju Palmi koji, pak, „veruje NATO paktu“ koji je, pak, „sve što je, do sada, rekao, on je to realizovao – dva puta do sada je bombardovao srpski narod“. Zagriženim utopistima, pod uslovom da još nisu izgubili nadu u pravnu državu, ostalo je da se uzdaju i u logičan sled razuma: Da se Ustavni sud hitno izjasni, o Briselskom, ali i implementiranim „Borkovim dogovorima“ o Kosovu. Pa, ako Ustavni sud presudi da su dogovori protivustavni – da će Vlada odustati od svojih parafa. Ili, ako „sestre karmelićanke“, posle tolika dumanja, presude da je faktičko priznavanje Kosova, ipak, u skladu sa Ustavom Srbije, da će biti raspisan referendum...
U suprotnom, čak i onima na Kosmetu koji biraju „zemaljsku“ umesto „nebeske Srbije“, ostaje samo vera u Svetog Vasilija Čudotvorca.