Zašto Ðilas danas mora da kaže „ne“?
Ovo NAŠE vreme

"Naše novine", 26.04.2013.

Ljubav prema Isusu + razmatranje + molitva + ljubav prema bližnjemu + rad vlastitim rukama u korist bližnjega + šutnja = bosonoga redovnica, karmelićanka Božanskog Srca Isusova. Ovo je formula na kojoj opstaje karmelski, najstrožiji ženski, katolički red koji svoje korene vuče još iz 12. veka, kada se grupa pustinjaka nastanila na gori Karmelu, u Svetoj Zemlji.

U Medini, na brežuljku usred zemlje Malte, baš onih januarskih dana 1998. kada su DS-ovi „specijalci“ za političku propagandu, po crnogorskim vrletima „ratovali“ u predsedničkoj kampanji protiv „nazadnog“ Momira, a zarad „naprednog“ Mila – obilazio sam jedan takav samostan, u kome su se monahinje, bitišući u doživotnom zavetu ćutanja, odrekle svake veze sa ostatkom sveta. Zapamtio sam rečenicu naše vodičice: Kada se jednom uđe u samostan, tu se ostaje do kraja života, a posle smrti se unutar zidina redovnice i sahranjuju.

Nekako tako, sudije našeg Ustavnog suda, u teškoj pokori, mudro ćute. Njihov se bog zove Nikola Selaković, ministar pravde ovdašnji, koji ih je „umolio“ da se ne izjašnjavaju glede ustavnosti odluka u vezi s bežanijom države Srbije sa Kosmeta.

Ali, kad već neće „zaređeni“ Ustavni sud, danas je baš Dragan Ðilas najpozvaniji da kaže „ne“. Zašto?

Zato što se, u tri četvrtine Vladinog izveštaja koji je danas pred poslanicima, imputira Demokratskoj stranci da je ona, zapravo, „izdala“ Srbe na Kosovu, a da sadašnja vlast samo mora da nastavi da primenjuje „međunarodno preuzete obaveze“.

Zato što u „Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa” koji je Dačić parafirao, niti u jednoj od ukupno 15 tačaka, nema ni traga od Republike Srbije.

Zato što se u tačkama 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11 pominju isključivo i samo nadležnosti Kosova, kosovski zakoni, kosovske vlasti i država Kosovo, a nigde, čak ni između redova, država Srbija čiji, pak, tzv. državni vrh obmanjuje sopstvene građane da je – Kosovo deo Srbije.

Zato što u tački 7 Briselskog sporazuma piše da će na Kosovu „postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija“.

Zato što tačka 10 kaže: „Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova“.

Zato što tačka 11 predviđa da se opštinski izbori u severnim opštinama organizuju „u skladu sa kosovskim zakonima“.

Zato što odrednica koja kaže da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“, očigledno važi i za prijem Kosova u ostale evropske organizacije i asocijacije.

Zato što je jedina garancija da albanska „vojnička čizma“, još neko vreme, neće na sever, časna reč Drecunova i usmeno „majke mi, neće“ generalnog sekretara NATO-a.

Zato što država Srbija nema ni moralno ni političko pravo da Srbima i ostalim, sebi lojalnim građanima, na Kosovu i Metohiji silom uteruje novu državu Republika e Kosovës!

Zato što je protiv priznavanja nezavisnosti Kosova trenutno dve trećine čovečanstva.

Zato što je, potpuno izvesno, da će, posle ovog sporazuma i jedan broj država koje do sada nisu priznale Kosovo, to učiniti.

Zato što ne mogu više Rusi i Kinezi da budu „veći Srbi“ od samih Srba, tj. njihovih samodržaca.

Zato što će, ako Srbija sve ovo parafirano, poslušno i implementira, uslediti nove ucene do Vidovdana.

Zato što su, iz ove perspektive gledano, čak i „Borkova fusnota“ i Kosovo sa zvezdicom (*) – san snova.

Zato što je, pred izbore, jedan rekao: „Ja se neću smiriti dok se Kosmet vrati u sastav Srbije.“ A drugi obećavao: „Kosmet ćemo opet braniti i oružjem ako treba.“ I zato što je prvi postao predsednik Srbije, a drugi došao u poziciju da postane premijer.

Zato što je i sam pokojni Ðinđić, koga današnji demokratski trbuhozborci, malo – malo pa „izvuku“ sebi u prilog, bio sa svojim narodom u BiH, u januaru 1994, kada su počele da padaju prve NATO bombe na tamošnje Srbe.

Zato što će, ako podrži ovakav tekst sporazuma, DS, dugoročno, pobeći od sebe same, ali i izgubiti razloge svog opozicionog postojanja.