„Zvezda“ nema alternativu!
I tome slično

"Danas", 15.01.2013.

Oznaka „strogo pov“, napokon je skinuta!

Samo tri dana uoči svog 84. rođendana, na zahtev večite zaručnice, putem jučerašnjih „Novosti“, ekskluzivno je otkrio svoje prezime koje je tako dugo skrivao, prosto zato jer ga se stideo. „Prezivam se Bušibrodić Potapalić“, saopštio je, ovu najstrože čuvanu tajnu, dragoj Olivi, uz vapaj „Uzmi ili ostavi“, grešni Mornar Popaj.

Zahvaljujući ponajviše slonovskoj zezanciji De-esa po staklenom parlamentu u vezi s (Vladinom) Rezolucijom, a glede (Predsednikove) Platforme, pretposlednjeg dana stare godine po julijanskom, sad su i poslednjem „nevernom Tomi“ jasne najmanje dve stvari o kojima sam, na ovom mestu, pisao o Božiću po gregorijanskom. Prvo, da će, iz Nikolićeve „Platforme“ leteti baš najjača rečenica: „Ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovorimo.“ I drugo, da ono što je Srbiji silom ili „dobrovoljno“, tijekom „tehničkih pregovora“, amputirano – nikada neće da bude vraćeno. A ono malo što još nije, biće i definitivno oteto bude li konačna sudbina Kosova i nadalje ostala isključivo u rukama onih koji su Kosovo već priznali.

Bilo je tu i neke kosmičke pravde u činjenici da su Predsednikov patriotizam koji se (za ponavljače) „ne sipa u traktore“, evrofanatično „sunetili“ baš baštinici Miloševićeve stranke s crvenom ružom i „socijalizma s ljudskim likom“, a najglasniji „jastrebovi mira“ u subotu bili baš Drecun i Palma.

Ipak, sudeći po „hedlajnovima“, Kosmet, borba protiv korupcije, pa čak i sam šeik, ostaće i nadalje u dubokoj senci nadljudske bitke čoveka sklonom sloganu „Kad je teško...“ koji je u praksi osmislio pandan profesiji „uterivač dugova“. On je, naime, opunomoćeni državni „rasterivač poverilaca“ FK i KK „Crvena zvezda“. Praktično naslonjen na memorandum državne adrese najjače lige (kapiram da se poziva na Vučića) i sugestivno zaklonjen iza nje, on, po principu toplo – hladno, najpre izvređa banke, nazivajući ih „egzotičnim, neobičnim i čudnim“, pa ih promptno, čim se odreknu dela svojih potraživanja, uz državne gusle, hvali; on preti malim klubovima jerbo, čudo božije, traže svoje pare za prodate igrače („koče nas najviše Borac i Sloboda“) i tome slično. Državna euforija severnokorejskih razmera produkuje se posle svake pobede košarkaša ili vaterpolista „Zvezde“; posle Putina, na „Marakanu“, evo, naša država „privodi“ i UAR-šeika, glavom i bradom....

Šta će Vučić tako transparentno, glasno i jasno u „Zvezdi“, a ne, na primer, u „OFK Beogradu“, „Vojvodini“ ili „Novom Pazaru“? Kad je onomad Ðinđić spasavao „crveno-beli“ KK od smrti, makar se nije lično ofirao već je tamo delegirao „Žiku Pauka“ i Vesića

Državni projekat „Zvezda“ preti da nadglasa sve drugo u zemlji „igara“, a sa tako malo „hleba“. Kako se meni, redovnom konzumentu aktuelnih sadržaja medija u Srbiji, čini, sve ide ka tome da će Tadićeva parola „I EU i Kosovo“ koje se ne odriče ni sadašnji režim, uskoro da uzmakne pred najvažnijim „državnim i nacionalnim interesom“: „Zvezda pre Kosova“ ili, preciznije, „Zvezda nema alternativu!“