Proevropski stožer
I tome slično

"Danas", 19.06.2012.

 

Ako je za utehu nama ovdašnjima, čak 60 odsto Britanaca, mladosne dobi između 16 i 23 godine, ne zna da se buter pravi od kravljeg mleka; 15 procenata smatra da se živežne namirnice, poput rečenog mleka i jaja, "uzgajaju"; tri odsto njih je ubeđeno da je slanina goveđeg porekla, ali zato ogromna većina "gordih Albiona" bez problema nabraja desetine i stotine različitih robnih marki i brendova odeće. Sve to govore rezultati istraživanja koje prenosi magazin "World Watch".

Zato ništa strašno što u Srbiji, i šest nedelja posle izbora, ni natprosečno informisan građanin pojma nema ko će sutra da nam sastavi vladu i zavlada našim malim životima.

U ovom naklapanju i vidovnjaštvu na temu ko će nakalemiti većinu i sklepati izvršnu vlast, već poodavno nema mesta ni ekspertizi ni analizi niti analitičarima (moj alibi je u tome što se tom laskavom titulom nikada nisam predstavljao!) već, u najboljem slučaju, samo običnoj deskripciji stanja. Jedino se još gdekoji medij, posipajući, iz časa u čas, pepelom samoga sebe, upinje da bude "veći katolik od Pape" i spasi kandidaturu našeg dojučerašnjeg vožda za poziciju Mirka Cvetkovića.

Smetnje na kanalu D-T-D (Dačić - Tadić - Dinkić, a ne Dunav - Tisa - Dunav, kako su moji neredovni čitaoci, možebiti, pomislili) identifikovane još u februaru prošle godine, o poslednjem vikendu dobile su svoj krešendo.

Na, valjda principijelnu, silu osovine Tadić - Jovanović, Dačić Silni je uzvratio, valjda neprincipijelnim, dvojnim paktem s Dinkićem i, praktično, nebitno da li sa Nikolićevim dopuštenjem ili bez njega, iz ruku Nejakog Borisa, preuzeo vizitkartu mandatara / mandatora za sastav nove vlade.

Impregnujući u svoj dobitnički trio Ujedinjene regione, Dačić je dobio apsolutno relevantne adute da se poslednji nasmeje svima onima koji su se smejali njegovom predskazanju na Ðurđevdan uveče kako zna ko će biti budući premijer.

Dakle, ako je po pravu i lepoj demokratskoj parlamentarnoj praksi - u ponedeljak, 18. juna, Dačić je imao najviše argumenata da upravo on zatraži od predsednika Republike da mu i formalno upali zeleno svetlo, da pokuša da sastavi vladu.

A ako ćemo iskreno, Dačićeve šanse da titulu mandatara prevede u status premijera jesu kudikamo veće od njegovih, dosad proklamovanih, rivala - Borisa Tadića i Jorgovanke Tabaković.

Naprednjaci su, navodno, već pristali na zahteve socijalista i URS-a. Ako mu ustreba, verujem da Dačiću ne bi zafalila ni, makar manjinska, podrška Demokratske stranke Srbije. Čisto da vrate SPS-u uslugu iz 2004, a ovi se, bar kurtoazno, javno zahvale Koštunici što ih je 2000. spasio linča i lustracije. I omogućio im da prežive i uznapreduju.

Jedino ako, u stvari idealni ministar diplomatije, Boris Tadić pristane da mu premijer i šef bude Ivica Dačić - biće vlade u kojoj će Demokratska stranka postati "stožer proevropskih snaga". Druga mogućnost je da Tadić kao "prajminister" bude sveden na meru Vojislava Koštunice u onoj čudnoj vladi u periodu 2007-2008. U kojoj je Koštunica bio premijer koga je DS, kad god je to zaželela, zbog svoje većine, mogla da preglasava.

Slutim, mnogo štošta biće jasnije već posle ovonedeljnog Dačićevog dugog putovanja u Jevropu, mislim Moskvu, i Kuperove sutrašnje vizite Beogradu.

Znam, znam, jasno mi je da ni jedno ni drugo nema, jelte, veze sa izborom nove srpske vlade. Ja to tek onako...