Sretenje o 27. martu
I tome slično
"Danas", 27.03.2012.
Evropski komesar za proširenje Štefan File, juče u Prištini, svečano je položio "kamen temeljac" za početak radova na Studiji izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Umesto pitanja "kako, zašto, pa zar Srbija već nije kandidat za članstvo u Evropskoj uniji", samo konstatacija da je to prvi opipljivi, ako ne računamo najavljeno neodržavanje lokalnih izbora po srpskim zakonima u "južnoj srpskoj pokrajini", rezultat usmenog dogovora Stefanović - Tahiri o regionalnom predstavljanju Kosova*.
Javlja mi se da, tim povodom, čak ni Koštunica i radikali neće previše da seire. A i čemu?
Poklopilo se, u ova dva dana, danas i sutra, mnogo numerološke simbolike koja isuviše asocira na srpske poraze.
"Bolje grob nego rob", "Bolje rat nego pakt" - avanturističko busanje u prsi, 1941, na današnji dan.
Tada smo izabrali prkos, London i kolektivnu izgibelj, umesto alternative koja se zvala paktiranje s Berlinom; u prvoj deceniji 21. veka, kada već "Evropa nema alternativu", ako mene pitate, kamo sreće da na svojoj strani imamo Nemce, a ne Britance.
Od 1941, pa sve do danas, delimo se na "partizane" i "četnike", i ne pomišljajući pri tom da su se, ako ima nečega na nebesima, Tito i Draža, tamo gore, već poodavno sreli i, ne može da bude drugačije, zakopali ratne sekire.
Na sutrašnji datum, do pre neku godinu, kao najgori mazohisti na svetu, zvanično smo proslavljali dan kada je "Srbija iz tri dela", 1989, opet "postala cela". Po toj zakonskoj odredbi, Srbija se dobrovoljno bila odrekla svoje prošlosti, od dolaska Slovena na Balkan, preko ere Nemanjića i šest vekova potom, a kroz časnu cifru 28.3.1989, slavljenički se prisećala kako je, promišlju nečije bahate topuzine, ukidala autonomiju Vojvodini i Kosovu da bi im onda, jednima vraćala isto, a drugima darivala državu. O tom Danu državnosti, kako se, do 2007, taj praznik zvao, prisećali smo se i još nekih nacionalnih i građanskih rana. Te, kako smo, boljševičkom tvrdoglavošću Tadićevih, danas najmilijih, koalicionih partnera, rasturali SFRJ, a od Hrvata i Slovenaca napravili demokrate i evropejce; te, kako smo od žrtve postajali agresor; te, kako smo Srbe iz Hrvatske naterali u bežaniju i praznovali činjenicu da smo od makedonske i muslimanske braće istog korena napravili neprijatelje, a državu Srbiju sveli na "banana republiku".
Danas smo ostali, oči u oči, među sobom, a sami među vihorove da se, o svetom Georgiju, i konačno opredelimo za valutu: hoćemo li sada, navek i ubuduće biti dragi primalac 10 milijardi rubalja grofa Potemkina ili istog iznosa zapadnog "meseca od papira" briselskih barona Minhauzena.
U to ime, ja nas sve pozdravljam.